Javno-privatno partnerstvo je model saradnje kojim se objedinjuju resursi i interesi javnog i privatnog sektora radi realizacije projekata od opšteg značaja. Suština JPP-a je u fer raspodeli odgovornosti, rizika i koristi, čime se obezbeđuje dugoročna održivost i efikasnost projekata.
Sinergija javnog i privatnog sektora pospešuje inovativnost — ne samo u tehnologiji, već i u pristupima, upravljanju i finansiranju — i time stvara projekte koji unapređuju infrastrukturu, energetsku efikasnost, kao i komunalne i javne usluge, obezbeđujući veću vrednost zajednici. U tom okviru, javni sektor pruža pravni i institucionalni okvir, strateške ciljeve i garanciju javnog interesa, dok privatni sektor donosi kapital, inovacije, tehnologije, kao i kompetencije u oblasti održavanja i upravljanja.
JPP se zasniva na output-based pristupu, koji stavlja naglasak na jasno definisane potrebe i očekivane rezultate. Privatni partner je odgovoran da ih postigne ne samo na efikasan način, već i u skladu sa relevantnim standardima, zakonima i regulativom. Na ovaj način fokus nije na sredstvima i tehnologijama, već na merljivim performansama i dugoročno održivim rezultatima.
Cilj ovakvih projekata zasnovanih na sinergiji nije samo njihova priprema i implementacija, već stvaranje okvira u kojem svaka strana može da ispolji svoje potencijale na najbolji način. Javni sektor deluje kao prirodni inkubator novih rešenja, jer oblikuje prostor i definiše potrebe, dok privatni sektor predstavlja indikator njihove primenljivosti, jer kroz implementaciju dokazuje njihovu vrednost i funkcionalnost. Kroz tu sinergiju nastaju projekti koji su jasno strukturirani, dugoročno predvidljivi, usmereni ka ostvarivanju precizno definisanih KPI-jeva i podložni stalnom merenju i evaluaciji efekata.
Do usvajanja Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, u Srbiji je bio dominantan koncesioni model javno-privatnog partnerstva uređen Zakonom o koncesijama iz 2003. godine.
Usvajanjem Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama 2011. godine, uvodi se pojam javno-privatnog partnerstva u pravni sistem Republike Srbije. Usvajanje ovog zakonskog okvira i poboljšanje procedura doprinelo je stvaranju boljeg ambijenta za realizaciju projekata javno-privatnog partnerstva.
Postoje dva oblika saradnje između Javnog i Privatnog partnera:
• Ugovorno javno-privatno partnerstvo je javno-privatno partnerstvo u kojem se međusobni odnos Javnog i Privatnog partnera uređuje ugovorom o javno-privatnom partnerstvu;
• Institucionalno javno-privatno partnerstvo je javno-privatno partnerstvo zasnovano na odnosu između Javnog i Privatnog partnera kao osnivača, odnosno članova zajedničkog privrednog društva, koje je nosilac realizacije projekta javno-privatnog partnerstva.
Više na linku.
Zakon o javnim nabavkama ključan je za javno-privatno partnerstvo, jer osigurava poštovanje principa konkurencije, čime se obezbeđuju jednaki uslovi za sve učesnike. Time se postiže veća transparentnost i efikasnost u JPP-u.
Zakon promoviše ekonomično i efikasno upravljanje javnim resursima, garantujući izbor najpovoljnijih uslova i optimalno korišćenje sredstava. Njegova primena donosi pravnu sigurnost, postavljajući jasna pravila i procedure za izbor partnera, čime se izbegavaju sporovi. Otvorena konkurencija podstiče kvalitet i inovacije, a transparentnost smanjuje rizik od korupcije, štiteći javne resurse.
Zakon o komunalnim delatnostima definiše da je lokalna samouprava u obavezi da kvalitetno i kontinuirano pruži usluge od opšteg značaja, a sam nadzor nad tim ostaje u njenoj nadležnosti.
Na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čije se finansiranje obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga, primenjuju se odredbe Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Ovo je važno jer omogućava privatnom sektoru da se uključi u pružanje komunalnih usluga, uz poštovanje zakona i standarda.